Antivirusna zaštita 
.....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
Antivirusni softver ili antivirus je računarski softver koji se koristi za zaštitu, identifikaciju i uklanjanje računarskih virusa, kao i sveg drugog softvera koji može da ošteti ili nanese štetu računarskom softveru, a jednim imenom se naziva malver.
Za razliku od prvobitnih antivirus softvera koji su bili bazirani isključivo na tretiranju računarskih virusa, moderni antivirus softver se dizajnira tako da sistem štiti od što većeg broja različitih mogućih malvera, kao što su crvi, fišing napadi, bekdor, rutkit, trojanci...
Antivirus softver sam po sebi nosi bezbednosni rizik jer se izvršava na sistemskom nivou ovlašćenja i može pristupiti samom jezgru operativnog sistema. Ovo je neophodno za njihovu efikasnost, ali istovremeno može predstavljati i potencijalnu opasnost.
Dešava se da se neki spajver (programi za špijuniranje) na internetu predstavljaju kao antivirusni softver. Zbog toga je potrebno dobro proveriti da li je antivirusni softver koji se skida sa interneta zaista antivirus.
Antivirus softver često nudi opciju automatskog brisanja ili stavljanja u karantin sumnjivih datoteka. Kada je ova opcija uključena može se onemogućiti izvršavanje neke od sistemskih i programskih datoteka, pa i čitavog operativnog sistema.
Virus je program ili kod koji se sam replikuje u drugim datotekama s kojima dolazi u kontakt.
Može se nalaziti i zaraziti bilo koji program, sektor za podizanje računara, dokument koji podržava makronaredbe, tako da promeni sadržaj te datoteke i u nju kopira svoj kod.
Računarski virus se obično sastoji od dva dela.
- Prvi deo je samokopirajući kod koji omogućava razmnožavanje virusa
- Drugi deo je korisna informacija koja može biti bezopasna ili opasna
Neki se sastoje samo od samokopirajućeg koda. Ponekad virus zahteva interakciju čoveka da bi se razmnožavao poput pokretanje programa koji sadrži virus ili otvaranja neke zaražene datoteke.
Računarski crvi su računarski programi koji umnožavaju sami sebe. Pri tome koriste računarske mreže da bi se kopirali na druge računare, često bez uticaja čoveka. Za razliku od virusa, svojim delovanjem ne moraju inficirati druge programe. Mogu stići i kao fajl u mejlu te im pristup računaru omogućuju propusti u operativnim sistemima i aplikacijama. Crvi otežavaju rad mreže, a mogu oštetiti podatke i smanjiti sigurnost računara.
Trojanskim konjem se u računarskom žargonu označavaju zloćudni programi, koji su "maskirani" kao korisni ili se proširuju "prikačeni" na druge korisne programe. "Trojanci" obično vrše, neželjene akcije u računaru i to u "pozadini" i prikriveno. Najčešća od tih neželjenih akcija je otkrivanje korisničkih lozinki, bankovnih podataka i drugih povjerljivih informacija "prisluškivanjem" razmjene podataka ili jednostavno čitanjem tih datoteka, i javljanje istih "vlasniku" trojanskog konja.
Uvek ažurirana, pravilno postavljena i podešena antivirusna zaštita je poslednji bedem odbrane. Proizvođači antivirusnog softvera svakodnevno užurbano pronalaze načine da zaustave viruse koji se pojavljuju i stavljaju svojim korisnicima na korišćenje baze sa definicijama poznatih virusa.
Uspešne organizacije koje ulažu u informacione tehnologije jednostavno moraju da misle o bezbednosti i deluju u skladu sa tim jer ih postojeće okruženje na to primorava.
Kontakt
KNJIGOVODSTVO
Adresa:
Brodarska 1B
11070 Novi Beograd
Tel: 011 32 42 310
Fax: 011 32 41 861
E-mail:ekonomik100@gmail.com
IT SEKTOR
Tel: 011 32 42 310
Fax: 011 32 41 861 Mob: 063 30 59 74, 064 31 85 866
E-mail:itsektor@ekonomik100.rs
